Epidemija laži
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije rekao je da se lažne vesti šire brže i zaraznije od samog koronavirusa. Zato, moramo da se borimo ne samo protiv epidemije, već i protiv „info-demije“.
Generalni sekretar UN-a rekao je da je info-demija naš zajednički neprijatelj i ponudio je da se zajedno protiv toga borimo. Zbog čega neka osoba daje lažne i zbunjujuće informacije?
Činjenica je da svi živimo u svetu laži. Laži se šire širom sveta i prenose se sa jedne osobe na drugu svesno ili nesvesno. Svi iskrivljuju informacije onako kako njima odgovara, skrivajući ono što za njih nije korisno. To svi rade.
To je poput dečje igre “gluvih telefona”: kada se vest lančano prenosi, ni jedna reč o onome što je prva osoba rekla ne stiže do desete osobe. Ali kad odrastemo i postanemo veliki, nastavljamo istu igru, samo što laži postaju mnogo ozbiljnije.
Otuda, nije iznenađujuće što je naš svet pun laži i što ne možete da se oslonite na vesti koje štite bilo desnicu, bilo levicu, a koje uslovljavaju ponašanje onih na suprotnoj strani. Danas nema nezavisnih medija.
Koronavirus nas je doveo do činjenice da niko nikome ne veruje zbog lažnih vesti koje se šire u svim pravcima. Problem je u tome što mediji više nisu fokusirani na javnost, već su ispolitizovani i vode rat između desnice i levice, između različitih interesnih grupa.
Zato, oni (mediji) uvek imaju novca za ovaj rat; više ne zavise od toga da li će čitaoci kupovati novine.
Danas novine uopšte ne zavise od kupaca, ali dobijaju sredstva od finansijskih i vladajućih krugova. Otuda, ne postoji poverenje u vezi informacija koje se distribuiraju u medijima.
Štampaju se neki nepotvrđeni medicinski izveštaji o lekovima protiv virusa. Ali, zašto ljudi veruju u ovu laž i čak se čini da im je i potrebna? Ima šala o tome da, ako bismo sada počeli da jedemo samo čistu, organsku hranu, otrovali bismo se, jer više nismo naviknuti na dobre, prirodne proizvode koji su postojali pre stotinu godina.
U ovoj šali ima mnogo istine, a isto se odnosi i na medije. Nismo navikli na istinu i svaka generacija dobija ono što zaslužuje. Laž prihvatamo i uživamo u njoj. Mi čak i ne plaćamo za ove lažne vesti; dobijamo ih besplatno. Laži rađaju laži: Generacija je korumpirana i hrani se pokvarenom hranom.
Ali u suprotnom, ne bismo uopšte imali šta da jedemo. Tako, u trgovini kupujemo povrće i meso, znajući da unutra postoje samo hemikalije i antibiotici, ali izbora nema. Morate nešto pojesti. Živimo u sintetičkom svetu.
Nikome nije potrebna istina, uostalom nije ni važno da li je osoba zna. Istina se ne može prenositi, prodavati ili koristiti, ako je sve oko nje lažno. Istina u našem svetu je poput strane valute koja se ne prihvata ni u jednoj prodavnici.
Ako u ovom svetu laži kažem istinu, biću poznat kao lažov. To se dogodilo s kraljem Salomonom u vreme Prvog hrama. Niko ga nije prepoznavao kao kralja. Govorio je mudre govore, ali su svi oko njega bili toliko glupi da niko nije verovao njegovim rečima. Tek kad je stigao do Sanhedrina, gde su se okupili veliki mudraci, onisu ga razumeli i prepoznali.
Na samo jednom mestu, u celoj zemlji, razumeli su da je on mudar čovek kojeg vredi slušati. Ali, danas nemamo ni jedno takvo mesto: ni u vladi, ni u bankama, ni u jednoj organizaciji ili stranci i nigde drugo. Svi igraju istu, lažnu igru.
Kabalista živi unutar svog malog sveta istine i svi oko njega misle da je iracionalan, odvojen od stvarnosti i ne slušaju šta on kaže. I to je dobro, jer u stara vremena proroci su bili spaljivani na lomači.
Kako je moguće saznati da li su vesti tačne ili lažne? Pratim vesti, ali samo da bih osetio trend razvoja i njegovu brzinu. Odnosno, uzimam u obzir ne same vesti već njihov smer.
Ljudi su užasno zbunjeni vestima koje se šire sredstvima komunikacije. U stvari, to i nisu sredstva komunikacije, već sredstva prekida komunikacije.
Kakvu korekciju treba da izvršimo u društvu da bismo se vratili istinitim vestima? Ovo zahteva mnogo mukotrpnog rada. Na kraju krajeva, već smo navikli da jedemo pokvarenu hranu, naučili smo da je varimo i osećamo se dobro. Telo je naviknuto da pravi korekcije pa čak i trulu hranu prihvatamo kao relativno svežu. A ako bi konzumirali zaista svežu hranu, imaćemo problema sa varenjem.
Zato, ovde nam je potreban jako dug put. I ne radi se samo o hrani za stomak, već i za um, dušu i srce. Moramo postepeno da se izvučemo iz te laži uz pomoć integralnog obrazovanja o kojem kabalisti govore. Moramo svima da objasnimo da živimo u svetu laži i da treba da se izvučemo iz njih, jer nije moguće da se nastavi na ovaj način.
Koronavirus će nas dovesti do toga da osetimo tačku istine, do konačnog otkrivanja laži života. Videćemo da je takav život besmislen i beznadežan i za nas i za našu decu. Već se približavamo ovom uvidu. Ako nastavimo na stari način, uništićemo sebe.
Ovaj kraj je blizu, jer čovečanstvo razume da je izgubilo put i smer i da nema načina da se situacija popravi; lek za virus ne postoji. Ili, odlučujemo da nema izbora i da moramo da otkrijemo smisao i svrhu života, ispravan način postojanja i pronalazimo gde je istina u našem životu.
Ljudska bića su najinteligentnija, najrazvijenija, najsvesnija, a učinila su naše živote takvim da su u potpunosti obezvređeni. I to je zato što smo vođeni ne razumom, već osećanjima i ne možemo da nadiđemo razumom svoje emocije. Otuda, osećanja se igraju sa nama, vukući nas na različite strane, kao što se kaže: "Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra ionako umreti". Nadajmo se da će se ovaj stav promeniti.
Generalni sekretar UN-a rekao je da je info-demija naš zajednički neprijatelj i ponudio je da se zajedno protiv toga borimo. Zbog čega neka osoba daje lažne i zbunjujuće informacije?
Činjenica je da svi živimo u svetu laži. Laži se šire širom sveta i prenose se sa jedne osobe na drugu svesno ili nesvesno. Svi iskrivljuju informacije onako kako njima odgovara, skrivajući ono što za njih nije korisno. To svi rade.
To je poput dečje igre “gluvih telefona”: kada se vest lančano prenosi, ni jedna reč o onome što je prva osoba rekla ne stiže do desete osobe. Ali kad odrastemo i postanemo veliki, nastavljamo istu igru, samo što laži postaju mnogo ozbiljnije.
Otuda, nije iznenađujuće što je naš svet pun laži i što ne možete da se oslonite na vesti koje štite bilo desnicu, bilo levicu, a koje uslovljavaju ponašanje onih na suprotnoj strani. Danas nema nezavisnih medija.
Koronavirus nas je doveo do činjenice da niko nikome ne veruje zbog lažnih vesti koje se šire u svim pravcima. Problem je u tome što mediji više nisu fokusirani na javnost, već su ispolitizovani i vode rat između desnice i levice, između različitih interesnih grupa.
Zato, oni (mediji) uvek imaju novca za ovaj rat; više ne zavise od toga da li će čitaoci kupovati novine.
Danas novine uopšte ne zavise od kupaca, ali dobijaju sredstva od finansijskih i vladajućih krugova. Otuda, ne postoji poverenje u vezi informacija koje se distribuiraju u medijima.
Štampaju se neki nepotvrđeni medicinski izveštaji o lekovima protiv virusa. Ali, zašto ljudi veruju u ovu laž i čak se čini da im je i potrebna? Ima šala o tome da, ako bismo sada počeli da jedemo samo čistu, organsku hranu, otrovali bismo se, jer više nismo naviknuti na dobre, prirodne proizvode koji su postojali pre stotinu godina.
U ovoj šali ima mnogo istine, a isto se odnosi i na medije. Nismo navikli na istinu i svaka generacija dobija ono što zaslužuje. Laž prihvatamo i uživamo u njoj. Mi čak i ne plaćamo za ove lažne vesti; dobijamo ih besplatno. Laži rađaju laži: Generacija je korumpirana i hrani se pokvarenom hranom.
Ali u suprotnom, ne bismo uopšte imali šta da jedemo. Tako, u trgovini kupujemo povrće i meso, znajući da unutra postoje samo hemikalije i antibiotici, ali izbora nema. Morate nešto pojesti. Živimo u sintetičkom svetu.
Nikome nije potrebna istina, uostalom nije ni važno da li je osoba zna. Istina se ne može prenositi, prodavati ili koristiti, ako je sve oko nje lažno. Istina u našem svetu je poput strane valute koja se ne prihvata ni u jednoj prodavnici.
Ako u ovom svetu laži kažem istinu, biću poznat kao lažov. To se dogodilo s kraljem Salomonom u vreme Prvog hrama. Niko ga nije prepoznavao kao kralja. Govorio je mudre govore, ali su svi oko njega bili toliko glupi da niko nije verovao njegovim rečima. Tek kad je stigao do Sanhedrina, gde su se okupili veliki mudraci, onisu ga razumeli i prepoznali.
Na samo jednom mestu, u celoj zemlji, razumeli su da je on mudar čovek kojeg vredi slušati. Ali, danas nemamo ni jedno takvo mesto: ni u vladi, ni u bankama, ni u jednoj organizaciji ili stranci i nigde drugo. Svi igraju istu, lažnu igru.
Kabalista živi unutar svog malog sveta istine i svi oko njega misle da je iracionalan, odvojen od stvarnosti i ne slušaju šta on kaže. I to je dobro, jer u stara vremena proroci su bili spaljivani na lomači.
Kako je moguće saznati da li su vesti tačne ili lažne? Pratim vesti, ali samo da bih osetio trend razvoja i njegovu brzinu. Odnosno, uzimam u obzir ne same vesti već njihov smer.
Ljudi su užasno zbunjeni vestima koje se šire sredstvima komunikacije. U stvari, to i nisu sredstva komunikacije, već sredstva prekida komunikacije.
Kakvu korekciju treba da izvršimo u društvu da bismo se vratili istinitim vestima? Ovo zahteva mnogo mukotrpnog rada. Na kraju krajeva, već smo navikli da jedemo pokvarenu hranu, naučili smo da je varimo i osećamo se dobro. Telo je naviknuto da pravi korekcije pa čak i trulu hranu prihvatamo kao relativno svežu. A ako bi konzumirali zaista svežu hranu, imaćemo problema sa varenjem.
Zato, ovde nam je potreban jako dug put. I ne radi se samo o hrani za stomak, već i za um, dušu i srce. Moramo postepeno da se izvučemo iz te laži uz pomoć integralnog obrazovanja o kojem kabalisti govore. Moramo svima da objasnimo da živimo u svetu laži i da treba da se izvučemo iz njih, jer nije moguće da se nastavi na ovaj način.
Koronavirus će nas dovesti do toga da osetimo tačku istine, do konačnog otkrivanja laži života. Videćemo da je takav život besmislen i beznadežan i za nas i za našu decu. Već se približavamo ovom uvidu. Ako nastavimo na stari način, uništićemo sebe.
Ovaj kraj je blizu, jer čovečanstvo razume da je izgubilo put i smer i da nema načina da se situacija popravi; lek za virus ne postoji. Ili, odlučujemo da nema izbora i da moramo da otkrijemo smisao i svrhu života, ispravan način postojanja i pronalazimo gde je istina u našem životu.
Ljudska bića su najinteligentnija, najrazvijenija, najsvesnija, a učinila su naše živote takvim da su u potpunosti obezvređeni. I to je zato što smo vođeni ne razumom, već osećanjima i ne možemo da nadiđemo razumom svoje emocije. Otuda, osećanja se igraju sa nama, vukući nas na različite strane, kao što se kaže: "Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra ionako umreti". Nadajmo se da će se ovaj stav promeniti.
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.