KUGE (POŠASTI) MODERNOG VREMENA

Link - “Modern Time Plagues” (Medium)

Kuge (pošasti) modernog vremena

Još se nismo oporavili od jedne kuge, a stiže sledeća. Ogroman oblak prašine iz pustinje Sahara stigao je do država duž obale američkog zaliva, i uticao je na kvalitet vazduha. Pojava nije neuobičajena, ali njena veličina i snaga su neobične, prenosi NASA. Pustinjska oluja nastala je istovremeno kada je došla i  informacijama o invaziji džinovskih skakavaca u Južnoj Americi, koji su uništili 80% useva. I, sve se to događa dok se pandemija korona virusa širi sve brže. Prirodni signali su nedvosmisleni; samo moramo da naučimo i da ih čitamo, da bismo prešli iz stanja bespomoćnosti u stanje nade.

Nakon mnogih generacija razvoja, priroda sada zahteva da sazrimo i pitamo se za šta to mi  živimo, šta je smisao našeg postojanja, da li želimo da nastavimo sa svakodnevnim životom bez razumevanja šta je potrebno da uradimo i u koju svrhu.

Definitivno proživljavamo vremena sličnim onima koja se nazivaju “deset kuga” drevnog Egipta. Predviđa se da će stići još bolesti. Ne uzimajući u obzir uticaj drugih faktora životne sredine koji već dovode u opasnost to da hrane bude dovoljno, UN procenjuju da bi samo kriza korona virusa do kraja ove godine mogla da udvostruči broj ljudi koji sada pate od gladi na broj od 265 miliona širom sveta.

Kada se ljudi suoče sa nerazumljivim udarcima i površno ih pogledaju, pojavljuju se teorije o kraju vremena. Veličinu i učestalost katastrofa, ljudi sigurno percipiraju kao zabrinjavajuću „savršenu oluju“. Međutim, takve epidemije i druge prirodne nesreće dešavaju se da bi se čovečanstvo navelo na to da istraži sopstvena delovanja prema prirodi i preispita svoje ciljeve iznad pukog egzistencijalnog života.

Nakon mnogih generacija razvoja, priroda sada zahteva da sazrimo i zapitamo se za šta to mi živimo, šta je smisao našeg postojanja, da li želimo da nastavimo sa svakodnevnim životom bez razumevanja, šta treba da radimo i u koju svrhu. Priroda želi da odgovorimo na ova pitanja i da odrastemo. Do sada smo nesvesno napredovali poput male dece, vođeni sebičnom željom da primimo za sebe, trčeći za uzaludnim užicima na štetu drugih.

Ljudski egoistični pristup je u suprotnosti sa savršenom ravnotežom celog prirodnog sistema. Otuda, priroda nas gura od pozadi sve dok ne postanemo svesni i dok ne razumemo program koji kontroliše stvaranje. To je vrsta unutrašnjeg „softvera prirode“ koji upravlja svim aspektima naše planete. Moramo da otkrijemo šifru tog sistema, prodremo u njega i da aktivno učestvujemo u upravljanju celokupnom stvarnošću.

Jednom kada razumemo kako ovaj program funkcioniše, i ukoliko prilagodimo i popravimo  naše međusobne odnose, ispravno ćemo uticati na ceo sistem. Iznad svih prirodnih egoističih sklonosti, mi moramo da naučimo da gradimo povezanost, brižnost, uzajamnu odgovornost i ljubav. Jedino razmišljanjem u pravcu uzajamnog uvažavanja, sva priroda će se umiriti. Tako ćemo doneti ravnotežu čitavom čovečanstvu, celoj zemlji i celom univerzumu, jer misao jeste najmoćnija sila u stvarnosti.

Misli deluju slično magnetnom polju. Ne vidimo sile koje deluju iza tog polja, ali one postoje i utiču jedna na drugu. Isto tako, mi ljudi pozitivno utičemo na druge kroz naše misli o tome kako da povećamo  povezanost.

Ništa se ne događa slučajno ili bez svrhe. Svet podnosi ogromne izazove. Iako ih obično doživljavamo kao nepodnošljive, možemo videti njihovu pozitivnu stranu ako shvatimo da nam ovi udarci pomažu da ubrzamo proces povezivanja. Ovi udarci su usmereni na to da nas ujedine, da otkriju da zavisimo jedni od drugih po pitanju opstanka i napretka. Ali, mi ne treba da čekamo na to da nas katastrofe nateraju da probudimo osećaj jedinstva među nama. Popravljajući naše međusobne odnose i našu interakciju s prirodom, i moći ćemo da izbegnemo ove udarce i tada ćemo osetiti celovitost i dobronamernost prirode.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman