Zašto ljudi mrze jedni druge?
Mržnja je svojstvena jedino ljudima.
Ljudska priroda je sebična, egoistična želja koja vlastitu korist stavlja uvek na prvo mesto, pre nego korist nekog drugog.
Što se više razvijamo, sve više raste i naš egoizam, i isto tako još više pokušavamo da zadovoljimo sebe na štetu drugih ljudi i ekologije.
Drugim rečima, što se mi više razvijamo, to se više povećava naša mržnja prema drugima.
Iako mržnja, naizgled ima samo negativnu konotaciju, postoji i pozitivna strana mržnje: dok rastu, negativni osećaji mogu da nam posluže za ozbiljno preispitivanje kako bismo otkrili da moramo da promenimo svoju egoističnu ljudsku prirodu u cilju preživljavanja, napredovanja i sreće.
Izvan naše egoistične prirode nalazi se priroda u svom pozitivnom, altruistično, i davajućem obliku punom ljubavi, koja misli i deluje suprotno načinu na koji mi inače razmišljamo i postupamo.
Otuda, ako delujemo iz mržnje, to samo pokazuje našu nesvesnost u vezi prirodnih zakona, a takođe i našu nepovezanost i neuravnoteženost sa prirodom.
Genuina mržnja otkriva se dok se krećemo prema ljubavi. To jeste, ako krenemo putem da volimo druge kao što volimo sebe same, što je vrhovni zakon prirode, tada ćemo početi da gledamo na mržnju koja se u nama pojavljuje, kao na kvalitet koji moramo da ispravmo da bismo stvarno voleli druge.
I, zašto bismo želeli da volimo druge?
Hteli mi to ili ne, priroda nas sve vodi u stanje apsolutne ljubavi, koja je osnovni kvalitet prirode. Usmeravajući sebe da volimo druge, kroz građenje okoline koja podržava međusobnu ljubav iznad rastuće mržnje, mi bismo tada sebe poštedeli mnogih patnji koje bi se pojavile iz spontano ispoljene mržnje.
Danas, mnogi događaji u svetu pokazuju ogromnu mržnju koja postoji među ljudima. U mnogim oblastima života mi se borimo jedni protiv drugih, i nezamislivo nam je to da možemo da premostimo naše podele.
Budući da ne uspevamo da primenimo neko obrazovanje koje bi nas dovelo do toga da razumemo to kako naša egoistična ljudska priroda deluje na nas, i kako nas sprečava da razvijamo veze iznad naših međusobnih podela, mi iznova i iznova padamo pod uticaj ega i mržnja nas preuzima neumanjenom žestinom. Moramo da naučmo kako da ispravimo izvor naše mržnje - ljudski ego - da bismo znali kako da ga pokrijemo ljubavlju.
Ako pogledamo šta se upravo dešavau svetu, videćemo da smo u veoma značajnom prelaznom dobu: gde sve više postajemo svesni zla koje dolazi od ega.
Osećamo se sve gore i gore, depresivnije, sve više smo pod stresom i sve anksiozniji i naša budućnost nam izgleda nesigurno, ali još uvek nismo svesni toga šta su uzroci i posledice ovih naših negativnih osećaja, a nismo ni svesni šta možemo da uradimo u vezi sa tim.
Međutim, na kraju ćemo morati da razumemo da je naša egoistična ljudska priroda poluga koju “možemo da potegnemo“ i da tako našu prirodu preokrenemo u altruističnu. Bez sve veće mržnje i negativnosti koje ispunjavaju naše živote, ne bismo mogli da osetimo ni puniji osećaj uživanja u ljubavi, jer što je više zla u nama time se dodaje još više apetita i žudnje za istinskim osećajem ljubavi. Ipak, ne bi trebalo da čekamo na to da bol i patnja utiču na nas tako da mi našu egoističnu prirodu počnemo da prepoznajemo kao zlo, kako bi poželeli da se ona promeni.
Postoji metoda povezivanja koju možemo da primenimo zarad izgradnje veza podrške, da bismo se usmerili da volimo jedni druge, da bismo započeli pozitivno povezivanje unutar sve jačeg omotača ljubavi i pozitivne povezanosti koju gradimo usmereni od strane metode. I, time ćemo ubrzati otkrivanje izvora naše mržnje - ega koji obitava u svakome od nas.
Ukratko, nama se šalje mržnja da bismo mi svojim aktivnim naporima u izgradnji takvog društva koje ima za cilj da volimo jedni druge, mogli da ispravimo tu mržnju i da je prekrijemo ljubavlju, te da na taj način iskusimo novi osećaj harmonije i blaženstva u čitavom društvu.
Ljudska priroda je sebična, egoistična želja koja vlastitu korist stavlja uvek na prvo mesto, pre nego korist nekog drugog.
Što se više razvijamo, sve više raste i naš egoizam, i isto tako još više pokušavamo da zadovoljimo sebe na štetu drugih ljudi i ekologije.
Drugim rečima, što se mi više razvijamo, to se više povećava naša mržnja prema drugima.
Iako mržnja, naizgled ima samo negativnu konotaciju, postoji i pozitivna strana mržnje: dok rastu, negativni osećaji mogu da nam posluže za ozbiljno preispitivanje kako bismo otkrili da moramo da promenimo svoju egoističnu ljudsku prirodu u cilju preživljavanja, napredovanja i sreće.
Izvan naše egoistične prirode nalazi se priroda u svom pozitivnom, altruistično, i davajućem obliku punom ljubavi, koja misli i deluje suprotno načinu na koji mi inače razmišljamo i postupamo.
Otuda, ako delujemo iz mržnje, to samo pokazuje našu nesvesnost u vezi prirodnih zakona, a takođe i našu nepovezanost i neuravnoteženost sa prirodom.
Genuina mržnja otkriva se dok se krećemo prema ljubavi. To jeste, ako krenemo putem da volimo druge kao što volimo sebe same, što je vrhovni zakon prirode, tada ćemo početi da gledamo na mržnju koja se u nama pojavljuje, kao na kvalitet koji moramo da ispravmo da bismo stvarno voleli druge.
I, zašto bismo želeli da volimo druge?
Hteli mi to ili ne, priroda nas sve vodi u stanje apsolutne ljubavi, koja je osnovni kvalitet prirode. Usmeravajući sebe da volimo druge, kroz građenje okoline koja podržava međusobnu ljubav iznad rastuće mržnje, mi bismo tada sebe poštedeli mnogih patnji koje bi se pojavile iz spontano ispoljene mržnje.
Danas, mnogi događaji u svetu pokazuju ogromnu mržnju koja postoji među ljudima. U mnogim oblastima života mi se borimo jedni protiv drugih, i nezamislivo nam je to da možemo da premostimo naše podele.
Budući da ne uspevamo da primenimo neko obrazovanje koje bi nas dovelo do toga da razumemo to kako naša egoistična ljudska priroda deluje na nas, i kako nas sprečava da razvijamo veze iznad naših međusobnih podela, mi iznova i iznova padamo pod uticaj ega i mržnja nas preuzima neumanjenom žestinom. Moramo da naučmo kako da ispravimo izvor naše mržnje - ljudski ego - da bismo znali kako da ga pokrijemo ljubavlju.
Ako pogledamo šta se upravo dešavau svetu, videćemo da smo u veoma značajnom prelaznom dobu: gde sve više postajemo svesni zla koje dolazi od ega.
Osećamo se sve gore i gore, depresivnije, sve više smo pod stresom i sve anksiozniji i naša budućnost nam izgleda nesigurno, ali još uvek nismo svesni toga šta su uzroci i posledice ovih naših negativnih osećaja, a nismo ni svesni šta možemo da uradimo u vezi sa tim.
Međutim, na kraju ćemo morati da razumemo da je naša egoistična ljudska priroda poluga koju “možemo da potegnemo“ i da tako našu prirodu preokrenemo u altruističnu. Bez sve veće mržnje i negativnosti koje ispunjavaju naše živote, ne bismo mogli da osetimo ni puniji osećaj uživanja u ljubavi, jer što je više zla u nama time se dodaje još više apetita i žudnje za istinskim osećajem ljubavi. Ipak, ne bi trebalo da čekamo na to da bol i patnja utiču na nas tako da mi našu egoističnu prirodu počnemo da prepoznajemo kao zlo, kako bi poželeli da se ona promeni.
Postoji metoda povezivanja koju možemo da primenimo zarad izgradnje veza podrške, da bismo se usmerili da volimo jedni druge, da bismo započeli pozitivno povezivanje unutar sve jačeg omotača ljubavi i pozitivne povezanosti koju gradimo usmereni od strane metode. I, time ćemo ubrzati otkrivanje izvora naše mržnje - ega koji obitava u svakome od nas.
Ukratko, nama se šalje mržnja da bismo mi svojim aktivnim naporima u izgradnji takvog društva koje ima za cilj da volimo jedni druge, mogli da ispravimo tu mržnju i da je prekrijemo ljubavlju, te da na taj način iskusimo novi osećaj harmonije i blaženstva u čitavom društvu.
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.