Ovo nije virus, već sofisticirani softver
Poput sofisticiranog softvera, KOVID-19 radi na nama i menja nas iznutra. Virus nas gura ka napred da se razvijamo kao ljudska bića, i stalni talasi pandemije nastaviće se sve dok ne popravimo naše sebične međuljudske odnose. I, sve dok se ne uskladimo sa programom prirode, situacija u kojoj se nalazimo neće se promeniti.
Virus nas gura ka napred da se razvijamo kao ljudska bića, i stalni talasi pandemije nastaviće se sve dok ne promenimo naše sebične međuljudske odnose.
Uz pomoć virusa korona, priroda nas gura otpozadi da preispitamo povezanost između ljudi. Međutim, na novonastalo izbijanje pandemije još nismo odgovorili pravilno – tako da poboljšamo međuljudske odnose i krenemo putem međusobnog uvažavanja, podrške i odgovornosti. Nismo smanjili trvenja između delova u društvu. U skladu sa tim, virus će nas udarati iznova i iznova. Otuda, moramo sebe da prisilimo na to da naše odnose uredimo na način da budu celoviti, komplementarni.
Upravo onako kao što je priroda sistem u kojem su svi njeni delovi povezani, tako i ljudski rod mora da razvije integralnu mrežu veza između svih svojih članova. Ali, za razliku od životinja, koje se ponašaju instinktivno, mi moramo da krenemo svesno ka povezivanju sve dok ne osetimo da smo podjednako važni delovi jedinstvenog čovečanstva.
Kako virus percipira naše ponašanje i reaguje na njega? Mi i virus smo u istom sistemu prirode, što je jedan ogroman sistem koji obuhvata celu stvarnost, reaguje na naše reakcije i na sve što se unutar sistema dešava. Ukoliko naše ponašanje bude i dalje takvo da se sistemu protivimo u svemu, istrajavajući u tome da budemo egoistični i skučeni, sile prirode će zahtevati da sistem snažnije odgovori, da bi nas primorao da se vratimo u red. Ukoliko svoje ponašanje ne promenimo, ni na jednom mestu na svetu neće se naći trajan lek za pandemiju, jer će virus iznova i iznova mutirati i stvarati svoje nove verzije.
Više nego u bilo čemu drugom, problem leži u neprijateljskom stavu ljudi jednih prema drugima. Otuda, virus vrši pritisak upravo na ovom mestu – mestu zajedničke odgovornosti. On nam ne dozvoljava da se približimo jedni drugima niti da se vratimo u uobičajeno ponašanje sve dok iz temelja ne promenimo svoj stav. Moramo da razumemo to da nas priroda vidi kao deo svog jedinstvenog integralnog sistema, bez obzira na naš osećaj da smo zasebne, nezavisne jedinke.
Suprotno tome, ako održavamo ispravne veze među nama, svet možemo da oblikujemo na potpuno drugačiji način. Osetićemo sasvim novu percepciju, način razmišljanja i odnos jednih prema drugima, što će dovesti do novog načina ponašanja i ispoljavanja među nama. Bilo da ovaj proces primećujemo ili ga ne primećujemo, ceo naš unutrašnji svet će se promeniti nabolje kroz uticaj okoline.
Čak i ako dođe vreme da virus konačno prođe, otkrićemo da smo drugačiji ljudi od onoga kakvi smo bili pre, da smo se promenili. Više nećemo imati nagon da trčimo s jednog kraja sveta na drugi niti da u tržne centre jurimo svaki put kada se pojavi novi model telefona na tržištu. Život će biti jednostavniji, prirodniji, a naše zadovoljstvo će uglavnom dolaziti iz kvalitetnijih odnosa među ljudima.
Što se više budemo približavali jedni drugima i fino podešavali svoje odnose, a u cilju integracije sa prirodom, moći ćemo da se i ranije i bezbolnije oslobodimo svih nevolja koje nas sada muče.
Razumećemo potrebu da se prema svemu što je oko nas odnosimo na odgovorniji način, potrebu da prestanemo da sledimo uzaludne materijalističke ciljeve koji razaraju našu planetu. Do sada je nama upravljala ideja o sticanju i nagomilavanju: čovek je želeo da najbolje od svega uzme samo za sebe, da po svaku cenu napreduje u bogatstvu i vlasti. I, kako se razvijamo otkrivamo to da će naš život, kao ljudske vrste, biti najbolji onda kada naše odnose budemo uskladili sa celovitošću koja postoji u ostalom delu prirode.
Integralnost je sledeći korak u evoluciji čoveka. Usvajanje i internalizovanje ove ideje, i njena realizacija među ljudima, dovešće nas do otkrića najmoćnije unutrašnje sile prirode, one sile koja povezuje sve nivoe prirode i njene snage u jedan integralni sistem.
Naša nesposobnost da se nosimo sa krizama našeg vremena – sav nered, raskol i korupcija koji ispunjavaju naš svet na svim poljima i na svim nivoima – pomažu nam da otkrijemo koliko smo suprotni uravnoteženom sistemu koji vlada u ostalom delu stvarnosti. Učenje se može dogoditi na dva načina: neugodan način, kada će nas pogoditi veće globalne katastrofe, poput virusa korona, da bi ilustrovale to koliko jesmo deo jednog sistema, da smo međusobno zavisni i da utičemo jedni na druge; ili, možemo da naučimo i na lakši način – da uronimo u koncept jedinstvenog holističkog sistema i započnemo proaktivne akcije kako bismo razvili nove kvalitetne odnose između nas, a koji se zasnivaju na brizi, uzajamnom dejstvu i upotpunjavanju.
Naša buduća sudbina je u rukama integralne moći prirode. Tako, što smo bliži jedni drugima i što finije naštimujemo naše odnose kako bismo se integrisali sa prirodom, pre i bezbolnije ćemo moći da se oslobodimo svih nevolja koje nas sada muče. Mi možemo da uspemo u tome da se podignemo na potpuno novi nivo ljudskog razvoja, tako što ćemo poboljšati naše veze da bismo ih uskladili sa najdubljim i najznačajnijim softverom koji postoji za sve.
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.