KAKO KOVID-19 TRANSFORMIŠE ČOVEČANSTVO

 

Link - “How COVID-19 Is Transforming Humankind” (Medium)

„Kako KOVID-19 transformiše čovečanstvo“ 

Policijska stanica u Fort Majersu formirala je srce od policijskih automobila da bi se zahvalila zdravstvenim radnicima u bolnici Li Memorijal.

Poslednji izveštaji ukazuju na „ozbiljne poremećaje mozga pronađene kod pacijenata koji se oporavljaju od KOVID-a 19, a koji su imali blaže simptome virusnog oboljenja“. Isto tako, Melinda Mojer je napisala u Njujork Tajmsu: „Među pacijentima koji su hospitalizovani zbog Kovid-a 19 u Vuhanu, u Kini, više od trećine doživelo je neke simptome u vezi sa nervnim sistemom“, a „francuski istraživači su izvestili da je 84 posto pacijenata koji su primljeni na intezivnu negu sa simptomima kovid-a imalo je neurološke probleme i 33 posto ih je otalo u stanju zbunjenosti i dezorijentisanosti nakon odlaska iz bolnice”. Jasno je da virus korona nije samo respiratorna infekcija, već utiče i na to ko smo mi. 

Novi virus korona primorava nas da preispitamo naše vrednosti, prioritete, naše odnose. Postepeno ćemo razumeti to da se trajna sreća i zadovoljstvo ne mogu naći u gomilanju bogatstva ili imovine.

Danas je već priznato da se virus širi vazduhom, a ne samo kapljicama koje padaju do dva metra od zaraženog. Tako, virus inficira sve, svakog pojedinca, mada na različite načine. To ne znači da ćemo svi patiti ili se razboleti, ali ćemo svi osećati da se menjamo – spolja i iznutra – u svom ponašanju, mislima i postupcima. U svemu što radimo nešto će biti drugačije. 

Trenutno smo uglavnom fokusirani na površnije promene – uticaj na naša čula, poput zamagljenog vida, gubitka čula mirisa i ukusa, itd. Ali ovaj udar ide mnogo dalje i nadilazi fizička čula. Ako pažljivo pogledate u sebe, siguran sam da ćete ustanoviti da više niste ista osoba koja ste bila pre pojave virusa. Primetite to kako su se vaše misli promenile, ambicije, nade i očekivanja. KOVID nije samo virus; on reprogramira našu psihu.

Novi virus korona primorava nas da preispitamo naše vrednosti, prioritete, naše odnose. Postepeno ćemo razumeti to da se trajna sreća i zadovoljstvo ne mogu naći u gomilanju bogatstva ili imovine. Imati veću količinu cigle i drveta upisanu na moje ime neće me učiniti zadovoljnim, i sigurno ne ni srećnim. Neće me učiniti srećnim ni to da imam svotu od više nula u banci, čija vrednost predstavlja zadovoljstvo samo kada uzrokuje da se osećam superiornije od drugih.

Možda čak i ne primećujemo da smo se promenili, i zasigurno ne znamo ni zašto, ali za nekoliko meseci, kada se osvrnemo na to ko smo bili na početku ove decenije, videćemo koliko smo daleko otišli. Nećemo osećati da smo se promenili zbog virusa; jednostavno ćemo negovati drugačije vrednosti u odnosu na one koje imamo danas.

Virus nameće svoje promene vrlo suptilno. On našoj psihi nameće osećaj društvene odgovornosti. Ideja da masku ne nosim da bih sebe zaštitio, već zbog sigurnosti drugih –  tako da njih ne zarazim, jer sam možda asimptomatski nosilac – strana je načinu razmišljanja kojem su nas učili tokom odrastanja. Ali, to nam je nametnuto kao način razmišljanja koje je doneo KOVID 19,

Društvene i emocionalne promene koje virus stvara već su u toku. Što se više budemo kretali u skladu s njima, bolje ćemo se osećati na tom putu promene.

Ali, virus će nas odvesti još dalje od obaveze nošenja maski. Budući da je virus uništio industriju zabave, opustošio kulturu obedovanja van kuće i naneo razorni udarac čitavom pojmu kupovine fizičkim odlaskom u prodavnice, on nas u stvari primorava na društvenu i na ekonomsku odgovornost. Država će morati da pomogne onima koji ne mogu da dođu do prihoda. Istovremeno, država mora da ih obaveže da nešto daju zauzvrat. 

Moraćemo da naučimo da u društvu obostrane odgovornosti dobijamo ono što nam treba, ali da isto tako moramo i da dajemo. Štaviše, samo oni koji budu davali zaradiće pravo da primaju. To ne znači da ćemo svi davati isto, jer nisu svi ljudi isti, ali ćemo preuzeti na sebe to da svaki čovek mora maksimalno da se potrudi u korist društva. Ubrzo ćemo razumeti da je sve ovo baš kako i treba da bude; izgledaće nam prirodno i nećemo se ni sećati da smo nekada razmišljali drugačije. 

Društvene i emocionalne promene koje virus stvara već su u toku. Što više budemo išli zajedno s njima, bolje ćemo se osećati na tom putu. A što se više budemo opirali, virus će postajati agresivniji. Ako budemo sarađivali s njim, nećemo ga osetiti čak ni kao blagu bolest kakva je prehlada. Prelazimo u eru društvene odgovornosti, blagostanja i sreće za svakoga, a virus je naš sveobuhvatni, a ipak brižni, skriveni vodič.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman