„Da li preterano reagujemo na korona virus?”
Sićušna čestica koju ne možemo da vidimo golim okom, zarazila je stotine hiljada ljudi i ubila mnoge, a poljuljala je i svetske društveno-ekonomske temelje.
Da li mi preterano reagujemo na ovaj virus, ili je ovo rađanje novog sistema međuljudskih odnosa bilo neizbežno na ovaj ili na neki drugi način?
Pre nego što je korona virus ušao u naš život, živeli smo na način gde smo hteli da profitiramo jedni na račun drugih, i što smo bolje koristili druge, to smo bili uspešniji.
Rođeni i odgojeni u takvom sistemu, pokušali smo da napravimo sebi put najbolje što smo mogli. Dok smo to radili, postali smo sve toksičniji jedni za druge, pa tako i za svet.
Tada se pojavio korona virus.
Korona virus nam je pokazao jasan primer da kada primirimo naše napore da se uzdignemo jedan iznad drugog, naše ekološko okruženje se brzo oporavlja.
Da li bismo mogli da znamo za tako nešto da korona virus nije ušao u naše živote?
Ne verujem da je tako.
Otuda, pored održavanja uslova socijalnog distanciranja i traženja leka, bilo bi mudro da se prilagodimo novom sistemu međuljudskih odnosa na koji nas virus upozorava.
Kakav bi to novi sistem međuljudskih odnosa bio?
To bi bilo mesto gde najpre priznajemo da je neophodno obezbediti sredstva za potrebe svih.
Tako, dostizanje takve svesti bilo bi postignuto učenjem o našoj međuzavisnosti kroz današnje globalno ljudsko društvo, i pomoću takvog učenja mi bismo povećali brigu jednih za druge.
Umesto toga da želimo to da samo mi i naše porodice budemo obezbeđeni, povećali bismo brigu za druge, što je traženje da svi članovi društva imaju potrebnu količinu i kvalitet hrane, smeštaja, zdravstvene zaštite i obrazovanja koja im je potrebna.
Pored toga da se osnovno za život osigura za celo ljudsko društvo, novi sistem međuljudskih odnosa zamenio bi staru paradigmu po kojoj se slede materijalistički Džonsovi (sinonim za: susedi ili ljudi istog socijalnog statusa) novom paradigmom po kojoj se slede Džonsovi koji doprinose društvu. Drugim rečima, umesto da vrednujemo materijalni imetak do kojeg možemo da dođemo svojim rukama, i želimo nešto „veće, bolje i brže” od onoga što imaju naši susedi i prijatelji, tada bi se naše vrednosti premestile na uvažavanje svakog doprinosa koji oni daju društvu.
I dalje bismo se takmičili u takvom sistemu, ali naše takmičenje bilo bi ono koje postaje sve korisnije za društvo, to jeste, takmičili bismo se da doprinesemo društvu najviše koliko možemo.
Period korona virusa pruža nam jedinstvenu priliku da napravimo pomak u tom pravcu, od sveta koji je sebičan ka onom koji u središte stavlja dobrobit društva. Ja sagledavam da je taj korak najpogodnija reakcija na korona virus i zato mislim da nije stvar u tome da li preterano reagujemo na virus, već u tome da li reagujemo na najpogodniji način da bismo poboljšali naše društvo.
Pružena nam je neverovatna prilika da postignemo ravnotežu i harmoniju jedni s drugima i sa prirodom, i ja se nadam da ćemo je u najvećoj meri iskoristiti.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.