Kako će promene na radnom mestu promeniti naše odnose
Život neće biti isti nakon pandemije koronavirusa. To nije dovoljno samo da se kaže. Ali, kako bi ovaj proces izlječenja mogao da poboljša naše međuljudske odnose i našu perspektivu života? S jedne strane, rad od kuće, i fizička odvojenost od saradnika, i s druge strane, provođenje više vremena s porodicom, prisililo nas je da uopšteno preispitamo svoje ciljeve. Iz krize možemo da izađemo jači ako ponovo izvršimo procenu svojih prioriteta i rauzmemo potencijalne prednosti nove stvarnosti
U vreme pre koronavirusa, po nadležnom američkom odeljenju za popis stanovništva, američki radnik je u proseku putovao najmanje 54 minuta dnevno. Zatvaranje, koje je nastalo usled virusa, promenilo je pravila igre i poslalo milioine ljudi da rade od kuće i troše manje vremena za volanom, a više vremena za ponovno otkrivanje porodice. Upoznali smo svoju porodicu na drugačiji način od onoga na šta smo navikli i to nas je promenilo iznutra.
Dok ponovo pokrećemo privredu, svako od nas će na radno mesto doneti porodični prtljag ispunjen radom kod kuće i nastaviće da se oseća povezan sa onima koji su mu najbliži. Ponovo na svojim radnim mestima, i pored toga što treba da zarade za život, ljudi će osetiti kako im nedostaje unutrašnja povezanost.
Drugi će morati da razreše stvari drugačije. Trideset miliona Amerikanaca izgubilo je posao od sredine marta zbog krize COVID-19. Rešenje ove komplikovane situacije zahtevaće procenu nacionalnog plana koje su grane privrede i zanimanja od ključne važnosti za zajedničko blagostanje. Sada moramo da obnovimo proizvodnju i distribuciju na način koji čovečanstvu obezbeđuje potrebne proizvode i usluge, ali bez preterane potrošnje, koja je gotovo u potpunosti uništila svet.
Takav plan će zahtevati da se postavi posebna vrednost za razvojne programe koji vezu među ljudima stavljaju na vrh. Zašto je ova promena prioriteta obavezna? Odgovor je jednostavan: nikada nismo bili toliko poraženi postavljanjem savršenstva, znanja, snage, moći i uticaja na pijedestal. U svojoj aroganciji, sebe smo smatrali vrhovnom silom prirode. Danas smo svedoci kako brzo i lako može da se raspadne naizgled siguran svet koji smo izgradili.
Zato je cilj našeg vremena da se ljudi zapitaju koja je svrha njihovog života, sveta i uopšte kuda čovečanstvo ide.
Šta sad?
Problem čovečanstva sada leži u razumevanju da je jedini ispravan izlaz iz krize transformacija ljudskih odnosa iz egoističnih u altruističke. Povratak u poslovne odnose, bez ispravke ljudskih odnosa, dovešće do veće krize, jer još nismo popravili koren svojih problema.
Potreban nam je globalni plan da bi se ljudsko društvo oporavilo od egoizma. Po prvi put u istoriji, čovečanstvo ostvaruje ono što smo mislili da zna, ali izgleda da nikada nije u potpunosti razumelo: svet je globalan i međuzavisan; to je naš zajednički dom.
Počećemo da ocenjujemo svoj život u odnosu na „pre“ i „posle“ pandemije. Ovo kritično razdoblje sa kojim se suočavamo zapečaćuje istoriju egoističkog razvoja čovečanstva i pokazuje da će svaki sistem zasnovan na našem egoizmu proizvesti negativne rezultate. Dakle, ono što treba da ispravimo nije sam sistem, već naša egoistična priroda.
Kao posedica direktnog uticaja krize, svet se kreće ka osećaju povezanosti i ujedinjenosti. Zajednički problem koji sve pogađa– zbližava ljude. Prestaju da razmišljaju o ratovima, sukobima između zemalja, korporacijskim eksploatacijama ili mržnji drugih ljudi; glavni cilj je da se preživi zajednički neprijatelj. Ne bi trebalo da čekamo još jedan talas COVID-19 koji će nas naterati da reagujemo na ovaj način i da učimo samo kroz patnju. Osećaj bratstva i jedinstva mora prevladati ako zaista želimo da napredujemo i ostvarimo ispunjeniji život.
U vreme pre koronavirusa, po nadležnom američkom odeljenju za popis stanovništva, američki radnik je u proseku putovao najmanje 54 minuta dnevno. Zatvaranje, koje je nastalo usled virusa, promenilo je pravila igre i poslalo milioine ljudi da rade od kuće i troše manje vremena za volanom, a više vremena za ponovno otkrivanje porodice. Upoznali smo svoju porodicu na drugačiji način od onoga na šta smo navikli i to nas je promenilo iznutra.
Dok ponovo pokrećemo privredu, svako od nas će na radno mesto doneti porodični prtljag ispunjen radom kod kuće i nastaviće da se oseća povezan sa onima koji su mu najbliži. Ponovo na svojim radnim mestima, i pored toga što treba da zarade za život, ljudi će osetiti kako im nedostaje unutrašnja povezanost.
Drugi će morati da razreše stvari drugačije. Trideset miliona Amerikanaca izgubilo je posao od sredine marta zbog krize COVID-19. Rešenje ove komplikovane situacije zahtevaće procenu nacionalnog plana koje su grane privrede i zanimanja od ključne važnosti za zajedničko blagostanje. Sada moramo da obnovimo proizvodnju i distribuciju na način koji čovečanstvu obezbeđuje potrebne proizvode i usluge, ali bez preterane potrošnje, koja je gotovo u potpunosti uništila svet.
Takav plan će zahtevati da se postavi posebna vrednost za razvojne programe koji vezu među ljudima stavljaju na vrh. Zašto je ova promena prioriteta obavezna? Odgovor je jednostavan: nikada nismo bili toliko poraženi postavljanjem savršenstva, znanja, snage, moći i uticaja na pijedestal. U svojoj aroganciji, sebe smo smatrali vrhovnom silom prirode. Danas smo svedoci kako brzo i lako može da se raspadne naizgled siguran svet koji smo izgradili.
Zato je cilj našeg vremena da se ljudi zapitaju koja je svrha njihovog života, sveta i uopšte kuda čovečanstvo ide.
Šta sad?
Problem čovečanstva sada leži u razumevanju da je jedini ispravan izlaz iz krize transformacija ljudskih odnosa iz egoističnih u altruističke. Povratak u poslovne odnose, bez ispravke ljudskih odnosa, dovešće do veće krize, jer još nismo popravili koren svojih problema.
Potreban nam je globalni plan da bi se ljudsko društvo oporavilo od egoizma. Po prvi put u istoriji, čovečanstvo ostvaruje ono što smo mislili da zna, ali izgleda da nikada nije u potpunosti razumelo: svet je globalan i međuzavisan; to je naš zajednički dom.
Počećemo da ocenjujemo svoj život u odnosu na „pre“ i „posle“ pandemije. Ovo kritično razdoblje sa kojim se suočavamo zapečaćuje istoriju egoističkog razvoja čovečanstva i pokazuje da će svaki sistem zasnovan na našem egoizmu proizvesti negativne rezultate. Dakle, ono što treba da ispravimo nije sam sistem, već naša egoistična priroda.
Kao posedica direktnog uticaja krize, svet se kreće ka osećaju povezanosti i ujedinjenosti. Zajednički problem koji sve pogađa– zbližava ljude. Prestaju da razmišljaju o ratovima, sukobima između zemalja, korporacijskim eksploatacijama ili mržnji drugih ljudi; glavni cilj je da se preživi zajednički neprijatelj. Ne bi trebalo da čekamo još jedan talas COVID-19 koji će nas naterati da reagujemo na ovaj način i da učimo samo kroz patnju. Osećaj bratstva i jedinstva mora prevladati ako zaista želimo da napredujemo i ostvarimo ispunjeniji život.
Autor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.