Zašto ljudi ljudski ego vide kao nešto loše?
Ljudski ego vidimo kao nešto loše kada on nadvlada, izazivajući eksploataciju, manipulaciju i zlostavljanje ljudi jednih u odnosu na druge, a sve u ime zadovoljstva.
Zbog ega koji izaziva toliko podela i sukoba u društvima i između njih, mnogi ljudi pokušavaju da umanje uticaj ega tako što ga obuzdavaju različitim tehnikama.
Proučavam i podučavam mudrost Kabale više od četrdeset godina, što se u osnovi razlikuje od mnogih drugih pristupa egu.
Ne bavi se suzdržavanjem ega.
Umesto toga, koristeći Kabalu, stižemo do spoznaje svrhe ega i učimo kako da upravljamo egom na način koji je koristan za društvo.
Ljudski ego nas odvaja od životinja. To je želja da dodatna uživamo, van naših potreba za opstankom.
Iako se na površini može činiti kao da su neke životinje loše jer žive svoj život ubijajući druge životinje, to nije tako. Životinje slede unutrašnji program koji ih dovodi do ispunjenja njihovih potreba za preživljavanjem, a ako ubiju i druge životinje, to je posledica njihovog programiranja da hrane sebe i potomstvo, što prirodno nastaje.
Ljudi, s druge strane, mogu ubijati iz mržnje prema drugima, uživajući u tuđoj muci i sopstvenom rastu ugleda iznad onoga koga čovek ubija. Takva mržnja i uživanje u tuđoj muci je kvalitet jedinstven jedino za ljude, ne postoji kod životinja i proteže se od ljudskog ega.
Na taj način ego razdvaja ljude od životinja.
S druge strane, ego je pokretač ljudskog napretka. Naše bavljenje naukom, tehnologijom, umetnošću, muzikom, kulturom i mnogim drugima oblastima, prvenstveno podstiče ego koji želi više od drugih.
Postavio nas je na vrh četvoroslojne piramide prirode koja sadrži neživi, vegetativni, životinjski i ljudski nivo.
Tada nastaje pitanje kada je ego štetan, a kada je koristan?
Ego postaje problematičan onda kada ga koristimo zarad sebe i na štetu drugih. A, kada nameru stavimo iznad ega, usmeravajući ga da koristi drugima nadilazeći svoj nagon da radi zarad samoljublja, tada ego postaje koristan drugim ljudima, kao i svim ostalim nivoima prirode.
Prilagođavanje naše namere u odnosu na ego, tako da umesto da bude koristan za sebe, on biva koristan za druge, sve je više moguće onda kada prepoznajemo čvrstinu naše međusobne zavisnosti.
Što se više osećamo zavisni jedni od drugih, to ćemo više shvatati da moramo da usmerimo svoj ego za opšte dobro.
S jedne strane, udarci poput pandemije koronavirusa povećavaju naše razumevanje i osećaj naše međusobne zavisnosti. S druge strane, ne treba da čekamo da nas takvi udarci probude u našoj međusobnoj zavisnosti, već možemo umesto toga da naučimo kako da realizujemo svoju međusobnu zavisnost na pozitivan način, i da tako ublažimo mnoge udarce koje inače osećamo.
U mudrosti kabale, način nagomilavanja patnje i udaraca koji bi nas probudili u našoj međusobnoj zavisnosti naziva se „put patnje“, a način gde se aktivno budimo prema svojoj međusobnoj zavisnosti i tome prilagođavamo svoj ego naziva se "put svetlosti". Ovaj drugi put je takav put koji mudrost kabale nudi kao metodu pristupa tome.
Dr Mihael Lajtman
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.