Učenja o globalnoj epidemiji
Svet s nestrpljenjem pokušava da ponovo stane na svoje noge. Jasno je da ljudi treba da osiguraju sredstva za život, da postave hranu na svoje stolove i da se vrate poslu, ali pitam se, da li smo naučili lekcije koje je kriza pokušala da nas nauči kroz koronavirus? Šta ako pandemija još uvek nije ispunila svoj cilj, što je da nas potakne na stvaranje uravnoteženijeg društva?
Postepeno, neke prodavnice i usluge ponovo se otvaraju u Sjedinjenim Državama i širom sveta. Očigledna normalnost se vraća, a čini se da su svi zadovoljni obnovljenom željom da se vratimo svom uobičajenom egoističnom pristupu zarad koristi samo za sebe i iskorištavanju ekosistema, što nas je za početak i dovelo u ovu opasnost. Ili možda ne? Biće zanimljivo videti da li izlazimo iz ove prisilne pauze kao imalo mudriji, svesniji sistema u kojem živimo i voljni da učinimo nešto kako bismo vratili izgubljeni balans u našim odnosima prema drugima i svom okruženju.
Ako se vratimo na uobičajeni način poslovanja bez bilo kakve posvećenosti znatnim promenama u našem ponašanju, niko neće moći da garantuje da nas neće zadesiti još veća katastrofa. Neophodno je da internalizujemo činjenicu da živimo u integralnom okruženju. Sva priroda je jedan zatvoreni sistem - živ, još uvek diše, ali ranjen zbog našeg ljudskog ega - faktora koji jedini remeti celokupno funkcionisanje integralnog sistema prirode, stvarajući takve pošasti kao što je koronavirus.
Pitam se, gde su sada međunarodne organizacije, kao što su Ujedinjene nacije, i ostale koje su prozivane zbog svog rada u oblasti zaštite životne sredine, da podignu svoj glas i traže od čovečanstva da bude savesnije pre nego što se otpočne sa merama ublažavanja ograničenja kretanja i ponovnog otvoranja ekonomije? Moramo sebe da vidimo kao one koji su odgovorni za zloupotrebu resursa u svetu i za naš bezobzirni odnos jednih prema drugima. Ali ono što je najvažnije, moramo da shvatimo da bi povratak u svet koji je bio pre-COVID-19, zapravo bio recept za katastrofu.
Povratak na osnove, ne povratak u krizu
Ne možemo realno očekivati da se vratimo na našu trenutnu eksploataciju planete koja zagađuje, iscrpljuje i koja će, na kraju dovesti do potpunog uništenja ekosistema. Isto tako, ne možemo se vratiti istim starim nefunkcionalnim obrascima društva i štetnim ljudskim odnosima među parovima, porodicama, deci i saradnicima. Stara paradigma pohlepe, perverzije, korupcije i nedostatak empatije više ne može definisati našu stvarnost.
Jasno je da niko ne želi zauvek da živi u zatvoru, ali nadam se da smo u potpunosti iskoristili globalno zaustavljanje kako bismo shvatili da je život kakav je bio, zapravo neodrživ i da steknemo svest iz zaključaka koje moramo izvući o tome koji su napori zaista neophodni. za društvo i koji su suvišni.
Priroda demonstrira ispravan način. Priroda funkcioniše integralno, kao jedinstvena celina, gde svi njegovi delovi uzimaju samo ono što je neophodno za održavanje ispravnih performansi celog sistema.
Globalna epidemija zamrznula je svet, ne zaustavljajući naš razvoj, već da nas vodi u pravom smeru i da proširimo naše viđenje. Prijateljski i skladniji odnos prema drugima i prema prirodi pomerit će našu prethodnu stvarnost potpunog gubitka i pretvoriti je u ukupni dobitak, odvodeći nas u uravnoteženi svet. Kakva bi bila svrha da gledamo unazad, kada možemo odlučiti da zajedno gradimo obećavajuću budućnost?
Autor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.