Opsesija ekonomskim oporavkom košta će nas
Glavni govor koji čujemo u medijima tiče se brzine i obima ponovnog pokretanja ekonomije. Izgleda da se niko ne pita zašto bismo to trebali učiniti. Niko se ne pita da li su zatvorene kompanije učinile dobro nekom drugom osim vlasnicima i kako njihovo zatvaranje zapravo nije bolje za nas ostale. COVID-19 nam je dao mogućnost da ispitamo sve što smo pojeli i utvrdimo šta nam zaista treba. Ipak nekako se čini da izbegavamo ovu priliku.
Ako bismo samo izgubili priliku da dodamo vrednost našem životu odabirom onoga što je za nas dobro i odbacivanjem suvišnog, bila bi jedna stvar; ali stvarni problem je daleko gori. Prekomerni konzumerizam dovodi nas do iscrpljivanja resursa Zemlje, da se međusobno iskorištavamo i trošimo novac koji bismo mogli da iskoristimo mnogo bolje nego u priboru, uređajima i predmetima koje treba baciti u roku od godinu dana, kada se moda promeni.
Još je gore što, nakon što nismo naučili lekciju koju smo trebali da naučimo iz COVID-19, uskoro će uslediti mnogo ozbiljnija epidemija, koja se neće naročito odraziti na bolesne i starije osobe, i čija će stopa smrtnosti biti minimalna. Na nas će uticati kuga koja će pogađati decu i odrasle, sa mnogo većom stopom smrtnosti od COVID-19 i isceljivanje će biti mnogo sporije, teže i mnogo bolnije. Možemo čekati da se to dogodi, ali takođe možemo prevazići opsesiju ponovnim pokretanjem i videti da nas je koronavirus uveo u potpuno novi svet.
Tajno, virus nas je uveo u novu eru. Kao da smo ušli u novu zemlju čiju kulturu ili navike ne poznajemo, stoga se ponašamo kao u našoj zemlji porekla. Ali na ovom novom mestu ljudi se ponašaju drugačije: ne takmiče se. Dijele, obzirni su, vode računa jedni o drugima i ne podnose eksploataciju.
U novoj zemlji ljudi ne vole kupovinu. Otišao je u prodavnicu da uzme ono što mu treba, a ostatak vremena provodi s drugima. Budući da se tehnologija razvila do te mere da proizvodnja zahteva zapošljavanje vrlo malo ljudi, većina se jednostavno socijalizuje. Budući da su povezani i osećaju se blisko jedni s drugima, ne trpe bolesti izazvane čovekom kao što su depresija, zloupotreba supstanci, poremećaji ishrane ili nasilje. A pošto većinu svog vremena provode družeći se, njihovi idoli su ljudi koji se ističu po tome što mogu da zbliže srca ljudi.
Mi, čovečanstvo, primljeni smo u ovu zemlju. Mi to još uvek nismo svesni, ali već smo stigli tamo. Zato odjednom ništa ne funkcioniše, ali bez očiglednog razloga. U ovoj novoj zemlji pravimo male korake i, baš kao i deca, moramo da razmislimo o tome dva ili tri puta pre nego što napravimo još jedan korak.
Nema potrebe da se plašite; to nije neprijateljska zemlja. Ako o drugima razmišljamo pozitivno, nova država će nas prigrliti i naučiti šta treba raditi i kako to raditi. Sve što on traži od nas je da pokušamo naučiti da se povezujemo, a ne da kontrolišemo kako smo naučili u svojoj prethodnoj domovini.
Svet snova koje smo tražili, gde su svi srećni, nigde posebno nije nigde. To je u nama. Stari svet se ruši, a novi svet se pojavljuje. Kao što su naše zle misli stvorile stari svet, tako i naše nove misli stvaraju novi svet. Oni su razmišljanja o vezi, vezivanju i obostranoj brizi, ali mi još uvek uglavnom ignorišemo njihovo prisustvo. Međutim, oni su već dovoljno snažni da razdvoje naš zastareli svet.
Sva rođenja su bolna i svi su početci teški, ali, želeći da učestvujemo, to možemo znatno olakšati. Ako se opiremo, naše rođenje će biti bolno. Ako sarađujemo u procesu svoje volje, biće to predivno iskustvo. Uostalom, šta je bolje od dolaska u mesto gde se svi žele sprijateljiti sa vama i želite da se sprijateljite sa njima?
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.