Kako će svet biti drugačiji kada se izleči od COVID - 19?
Tvrdoglavo širenje koronavirusa menja lice cele planete, prekrajajući našu rutinu i tkajući novu sliku iz dubina koje tek moramo u potpunosti da shvatimo.
Još uvek imamo predkoronavirusni stil života u podsvesti - da ćemo se probuditi ujutro, obući se, degustirati naš uobičajeni jutarnji napitak i napraviti iste korake kroz naš poznati urbani teren, naš prepoznatljivi svet tržnih centara, prodavnica, kafića i restorana.
Međutim, počeli smo da shvatamo da smo možda preuveličali značaj materijalne potrošnje u životu pre koronavirusa.
Sada kada smo „osuđeni“ na samu suštinu života, počinjemo da dovodimo u pitanje neophodnost viška kojim smo bili toliko okupirani:
• Da li će se naši životi vratiti u „normalno“ kakvo smo poznavali pre koronavirusa ili će poprimiti novi oblik?
• Da li će zatvaranje ere koronavirusa otvoriti Pandorinu kutiju dugo očekivanih kupovina i putovanja kojima smo žudeli tokom ovog perioda ili ćemo se osloboditi starih tereta i dočekati novi početak?
Sada imamo vremena da duboko udahnemo i razmislimo o tim pitanjima.
Na ovaj ili onaj način, moraćemo da se naviknemo da sedimo u svojim domovima, možda čak i radimo od kuće i malo se primirimo.
Takođe, možda ćemo izaći iz ovog perioda sa naprednijim odnosom jednih prema drugima. Na primer, možda bi se mogli ugledati na koronavirus, on ne pravi razliku među ljudima različitog statusa.Tako da i mi ne bi trebalo da pravimo takve razlike.
Međutim, suočavanje sa ovim najavama kao i mnogim mentalnim i emocionalnim promenama u našim životima zahteva neko vreme.
S jedne strane, imamo šansu da se odlučimo da li način na koji živimo treba preispitati, kako bi bili u što boljoj ravnoteži sa prirodom, dok sa druge strane, čak i ako donesemo takvu odluku, način da to učinimo je nejasan.
Na ovom mestu, možemo da iskoristimo ovaj jedinstveni period,da naučimo principe međusobno povezanog i međusobno zavisnog sveta u kojem živimo.
Bilo bi pametno iskoristiti ovo vreme da izoštrimo svoju svest da živimo u jedinstvenom sistemu, integralnom univerzumu, gde smo mi – ljudi - isprepleteni sa neživim, vegetativnim i životinjskim svetom koji nas okružuje.
I dok smo mi neodvojivi deo prirode, naša sopstvena priroda - ljudska priroda - je egocentrična, ona želi da uživa u svemu što joj je dostupno,na bilo čiju štetu.
Dok se svi trudimo da služimo svojim ličnim interesima , to izgleda kao da svi povlačimo isti konopac koji je povezan među nama,kao u igri “nadvlačenja kanapa”, i čineći to, svi na kraju završimo rušenjem jedni drugih.
Povezanost sa prirodom nas obavija spolja, a naša egocentričnost vrši pritisak iznutra, i tako izbija kriza.
Kriza, koju sada doživljavamo, nije zbog koronavirusa, već zbog neravnoteže s prirodom, nedostatka pozitivne povezanosti među nama.
U našoj povezanosti sa drugima, naša egoistična priroda neprestano pokušava da radi na dobijanju za svoju ličnu korist, a na štetu drugih. Da bismo postigli ravnotežu s prirodom, savladali koronavirus i zaštitili se od budućih pandemija i drugih kriza, moramo da naučimo kako da razvijemo pozitivne veze iznad našeg urođenog ega, koji neprestano pokušava da primi sve radi sopstvene koristi.
Danas, dok smo izolovani jedni od drugih pod ograničenjima društvene udaljenosti i boravka kod kuće, imamo priliku da naučimo principe šta znači živeti u međusobno povezanom i međuzavisnom svetu.
Stoga bi se trebalo zapitati kako iskoristiti ovaj period da ostvarimo pozitivne, obzirne i zdrave odnose i kako razviti atmosferu koja nas inspiriše da dajemo drugima, njima u korist i razmišljamo o njima više nego o sebi samima.
Iako bi moglo izgledati zastrašujuće držati se za drugi kraj štapa i razmišljati o drugima više nego o sebi, ukoliko bi uzajamna obzirnost i odgovornost bili vodeća vrednost u našem društvu, svi bi dobili potpuno novi osećaj sigurnosti, poverenja i sreće kakvu nikada ranije nismo iskusili.
Priroda nas podstiče da porastemo u svojoj svesti i postanemo integralni, kao što jeste. Mi treba samo da promenimo naše egoistične odnose u altruistične, prebacujući naš modus operandi iz brige o sebi u brigu za druge.
Tada ne bi izašli samo iz koronavirusa, već bi ušli u novi svet oslobođeni problema ovog života. Bili bi okruženi novom potpornom i zaštitnom silom – samim prirodnim kvalitetom povezanosti, davanja i ljubavi - i vodili bi se tim kvalitetom u izgradnji savršenog sveta.
.
Još uvek imamo predkoronavirusni stil života u podsvesti - da ćemo se probuditi ujutro, obući se, degustirati naš uobičajeni jutarnji napitak i napraviti iste korake kroz naš poznati urbani teren, naš prepoznatljivi svet tržnih centara, prodavnica, kafića i restorana.
Međutim, počeli smo da shvatamo da smo možda preuveličali značaj materijalne potrošnje u životu pre koronavirusa.
Sada kada smo „osuđeni“ na samu suštinu života, počinjemo da dovodimo u pitanje neophodnost viška kojim smo bili toliko okupirani:
• Da li će se naši životi vratiti u „normalno“ kakvo smo poznavali pre koronavirusa ili će poprimiti novi oblik?
• Da li će zatvaranje ere koronavirusa otvoriti Pandorinu kutiju dugo očekivanih kupovina i putovanja kojima smo žudeli tokom ovog perioda ili ćemo se osloboditi starih tereta i dočekati novi početak?
Sada imamo vremena da duboko udahnemo i razmislimo o tim pitanjima.
Na ovaj ili onaj način, moraćemo da se naviknemo da sedimo u svojim domovima, možda čak i radimo od kuće i malo se primirimo.
Takođe, možda ćemo izaći iz ovog perioda sa naprednijim odnosom jednih prema drugima. Na primer, možda bi se mogli ugledati na koronavirus, on ne pravi razliku među ljudima različitog statusa.Tako da i mi ne bi trebalo da pravimo takve razlike.
Međutim, suočavanje sa ovim najavama kao i mnogim mentalnim i emocionalnim promenama u našim životima zahteva neko vreme.
S jedne strane, imamo šansu da se odlučimo da li način na koji živimo treba preispitati, kako bi bili u što boljoj ravnoteži sa prirodom, dok sa druge strane, čak i ako donesemo takvu odluku, način da to učinimo je nejasan.
Na ovom mestu, možemo da iskoristimo ovaj jedinstveni period,da naučimo principe međusobno povezanog i međusobno zavisnog sveta u kojem živimo.
Bilo bi pametno iskoristiti ovo vreme da izoštrimo svoju svest da živimo u jedinstvenom sistemu, integralnom univerzumu, gde smo mi – ljudi - isprepleteni sa neživim, vegetativnim i životinjskim svetom koji nas okružuje.
I dok smo mi neodvojivi deo prirode, naša sopstvena priroda - ljudska priroda - je egocentrična, ona želi da uživa u svemu što joj je dostupno,na bilo čiju štetu.
Dok se svi trudimo da služimo svojim ličnim interesima , to izgleda kao da svi povlačimo isti konopac koji je povezan među nama,kao u igri “nadvlačenja kanapa”, i čineći to, svi na kraju završimo rušenjem jedni drugih.
Povezanost sa prirodom nas obavija spolja, a naša egocentričnost vrši pritisak iznutra, i tako izbija kriza.
Kriza, koju sada doživljavamo, nije zbog koronavirusa, već zbog neravnoteže s prirodom, nedostatka pozitivne povezanosti među nama.
U našoj povezanosti sa drugima, naša egoistična priroda neprestano pokušava da radi na dobijanju za svoju ličnu korist, a na štetu drugih. Da bismo postigli ravnotežu s prirodom, savladali koronavirus i zaštitili se od budućih pandemija i drugih kriza, moramo da naučimo kako da razvijemo pozitivne veze iznad našeg urođenog ega, koji neprestano pokušava da primi sve radi sopstvene koristi.
Danas, dok smo izolovani jedni od drugih pod ograničenjima društvene udaljenosti i boravka kod kuće, imamo priliku da naučimo principe šta znači živeti u međusobno povezanom i međuzavisnom svetu.
Stoga bi se trebalo zapitati kako iskoristiti ovaj period da ostvarimo pozitivne, obzirne i zdrave odnose i kako razviti atmosferu koja nas inspiriše da dajemo drugima, njima u korist i razmišljamo o njima više nego o sebi samima.
Iako bi moglo izgledati zastrašujuće držati se za drugi kraj štapa i razmišljati o drugima više nego o sebi, ukoliko bi uzajamna obzirnost i odgovornost bili vodeća vrednost u našem društvu, svi bi dobili potpuno novi osećaj sigurnosti, poverenja i sreće kakvu nikada ranije nismo iskusili.
Priroda nas podstiče da porastemo u svojoj svesti i postanemo integralni, kao što jeste. Mi treba samo da promenimo naše egoistične odnose u altruistične, prebacujući naš modus operandi iz brige o sebi u brigu za druge.
Tada ne bi izašli samo iz koronavirusa, već bi ušli u novi svet oslobođeni problema ovog života. Bili bi okruženi novom potpornom i zaštitnom silom – samim prirodnim kvalitetom povezanosti, davanja i ljubavi - i vodili bi se tim kvalitetom u izgradnji savršenog sveta.
.
Autor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.