Istinski život umesto samo da se zarađuje za život
Možemo li period pre pandemije da nazovemo „život“, ili je to bila samo prinudna trka da se zaradi za život? Ovo pitanje se postavlja sada kada smo primorani da brzo pređemo u novo stanje, novu stvarnost. Naš novi početak možemo najbolje da iskoristimo ako razumemo da u životu imamo ciljeve koji mogu da nas ispune više od jurnjave za prolaznim prohtevima i besmislenim ambicijama.
„Ovo se događa sa čovečanstvom upravo sada. Prolazimo kroz fazu odrastanja, a pritisak koji smo primili da bismo išli ka tome, za nas nije lak“.
Sećam se sebe kad sam bio dete. Moji roditelji su me razmazili i dali mi sve što sam želeo, i što mi je bilo potrebno. A onda odjednom, u mojim tinejdžerskim godinama, počeli su da me pritiskaju i zahtevaju da budem disciplinovan u učenju i studiranju, i da pazim na to da ispunim sve što se od mene traži. Nisam razumeo šta se dešava. Ako su želeli da budem tako uspešan, zašto to nisu postepeno i uredili? Zašto se sve dogodilo odjednom? Sećam se kako me je to pitanje mučilo.
Trebalo mi je dosta vremena dok nisam mogao rado da prihvatim to da je moj život podeljen na dva perioda: prvo je detinjstvo, kada sam bio pod potpunom zaštitom roditelja, i drugi period, zrelo doba, tokom kojeg mi je bilo potrebno da se osamostalim. I, bez obzira na to koliko su me roditelji voleli i želeli najbolje za mene, zrelost sam morao da postignem sam.
Isto ovo se trenutno događa sa čovečanstvom. Prolazimo kroz fazu odrastanja, a pritisak koji smo primili da bismo išli u tom pravcu, za nas nije lak. Ova faza zahteva da drugačije prilazimo životu, a mi to ne želimo. Želimo da ostanemo sami u svom svetu i radimo onako kako nam prija, baš kao što smo to radili sve do danas.
Ako „odrastanje“ u našem svetu znači ulazak na tržište rada, odlazak u barove i putovanja po svetu bez ikakve svrhe ili ispunjenja – to je zapravo definicija „detinjstva“. Do sada su se ljudi uglavnom fokusirali na kratkoročne ciljeve, na ono što im je bilo pred očima i neodložno važno. Tako, razni uređaji i naprave, trčanje od jednog zadovoljstva do drugog, beskrajno nadmetanje da bismo nadmašili druge, borbe i ratovi za prevlast, gradnja i rušenje da bi se ponovo gradilo – to su bile naše dečje igre. Odjednom je došao trenutak kada smo kao globalno društvo dužni da podignemo pogled sa igrališta i da svoju situaciju sagledamo u široj slici. Koja je svrha ovog sveta gde se nalazimo? Kakav je ovo život? Ovakve misli su nešto na šta nismo navikli.
Sve do danas smo očekivali da ćemo život živeti u potpunosti, ali smo pokušavali da zadovoljstvo iz toga postignemo veštački, fokusirajući se na dobar provod, i ne obazirući se na svoje okruženje. Nismo obraćali nikakvu pažnju na primere koje smo mogli da vidimo iz ponašanja prirode, koja uvažava ravnotežu čitavog ekosistema.
Način na koji smo vodili svoj život nije pravi život. Mi još nemamo ni početno razumevanje toga šta život zaista znači. Zrelost ćemo dostići tek kada počnemo da rastemo onako kako je to u skladu sa planom prirode, kada počnemo da sebe merimo u skladu sa njenim pravilima i karakteristikama, koji su integralni, povezani.
Živeti život znači razumeti ga, osetiti njegovu suštinu i njegov cilj. Istinski život je sposobnost da okusimo vrhovni smisao našeg postojanja, da osetimo zamršene mreže i veze u univerzumu. I, to je ono što možemo da nazovemo istinskim životom: kada razumemo da sve što je rođeno ili stvoreno ima svrhu i cilj svog postojanja.
Zbog čega živimo? Zašto smo stvoreni? To je nešto što tek treba da otkrijemo. To će se otkriti kada postanemo odrasli, ali ne samo po broju godina, već i po našim unutrašnjim razabiranjima. Ova vežba koju nam je priroda danas dala uz pomoć korona virusa, naš je prvi test u odrastanju, odnosno ka otkrivanju smisla života.
Ako hoćemo da budemo pametna deca, moramo da razumemo ono što je život spremio za nas, i da radosno, poletno i sa velikim iščekivanjem krenemo prema tome. U suprotnom, ako to ne uradimo na vreme, sve što je spremljeno za nas doživećemo kao patnju u zrelom dobu. Ovako ili onako, moraćemo da odrastemo. Došlo je vreme da ostavimo iza sebe igračke u vidu bogatstva i časti i da pronađemo pravo blago, pravu svrhu života, koja postoji u povezanosti između nas i u našim harmoničnim odnosima.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.