Izlazak iz karantina 1
Čitav svet na bolovanju
Otklanjanjem mera izolacije, izgleda kao da se otklanja i velika težina sa čovekovog uma, omogućuje mu se da malo diše i vrati boju u život. Više se ne oseća kao da je na ivici noža.
Zar ne bi trebalo da zbog toga budemo srećni? Ali, s druge strane, imajući vremena za pauzu i razmišljanje, razumemo da život pre koronavirusa nije bio bezbrižan. Prema tome, da li je vredno vratiti se na prethodnu trku?
Mi ne razumemo da je naš razvoj bio pogrešan. Kao egoistično društvo prešli smo iz jednog udarca u drugi, iz jedne krize u drugu. Nikada nećemo moći da postignemo sreću na ovakav način, jer mi samo pokušavamo da izbegnemo udarce, kako bismo na taj način izbegli probleme koji nas neprestano okupiraju.
Niko ne uživa takav život, kao što je rečeno: "Protiv svoje volje ste rođeni; protiv svoje volje živite; i protiv svoje volje ćete umreti". Mi, jednostavno treba da se naviknemo na činjenicu da je to život i da prihvatimo da nam je dat kao takav zbog nedostatka izbora.
I, tada dolazi do koronavirusa, i prvi put u istoriji počinjemo da osećamo da smo deo jednog čovečanstva. Taj udarac dopire do svakoga. To je poput jednog ljudskog tela koje se širi celom planetom: glava je u Americi, telo u Engleskoj, jedna ruka u Rusiji, druga u Južnoj Americi, a noge u Australiji.
Odjednom, ovo telo u trenu prima udarac, a zatim još jednom i još jednom. Ne udara prvo u jedno mesto, a zatim u neko drugo. Ne, udarac odjednom pogodi sve. Samo ga svi osećaju drugačije, kao što svaki organ u našem telu drugačije oseća bol.
Koronavirus je učinio da osetimo da smo svi povezani u jedan sistem. I, ovo je veliko otkriće. Odjednom, čitav svet se zatresao, ali ne zato što su pale cene nafte, što je eruptirao vulkan ili je cunami pogodio zemlju. Problem nije pogodio neki određeni sektor. Umesto toga, svi sistemi su prestali s radom. I, to nije njihova krivica. Dogodilo se zbog ljudskog faktora.
Čovek je prestao da radi! To se nikada pre nije dogodilo u takvim razmerama širom čitavog sveta. Čovek je bolestan i ne može da radi. Ovo je definitivno dokaz činjenice da je sada vreme da razmišljamo o ljudskom društvu kao jedinstvenom sistemu u kojem smo svi povezani, gde zavisimo jedni od drugih i gde moramo da brinemo jedni za druge. Nema više prostora za nadmetanje, ili će nas slični virusi sve više i više nokautirati.
Zato možemo da posmatramo koronavirus kao iskupitelja čovečanstva. Ovo nije virus, već globalno otkrivanje činjenice da je ljudsko društvo jedna celovita zajednica povezana vezama u svim smerovima.
Niko ne može da se oseća dobro ukoliko se neko u svetu oseća loše: ili se svi osećamo loše ili se svi osećamo dobro. Ovaj uvid nam dolazi zahvaljujući koronavirusu. Iz toga sledi da virus nije katastrofa, već lek koji će čovečanstvo malko izlečiti, i da ispravi njegovu viziju tako što će ga približiti istini.
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.