RAZGOVOR SA PRVIM OBOLJELIM OD KORONAVIRUSA U ČEŠKOJ

Razgovor sa prvim oboljelim od koronavirusa u Češkoj. Obolio je početkom marta i po zanimlju je taksista. 

Razgovor je objavljen 01.05. na portalu Novinky.cz - link

Kako se osjećate?

Sada se osjećam dobro u odnosu na ono kako mi je bilo. Jedino imam još malo bola na zadnjici zbog dugog ležanja. Izgleda da će i to morati još malo da se sanira.

Kada ćete kući?

Doktor mi je obećao, tj. dogovorili smo se da to bude u ponedjeljak.

Šta će biti prva stvar koju ćete uraditi kada stignete kući?

Sve zavisi od toga da li će bris biti negativan ili pozitivan. Ako bude negativan, to bi bio već drugi negativni, što znači da ću moći da idem kući i da zagrlim svoju ženu i kćerku. Ali ako bude pozitivan, onda ću morati u kućni karantin, znači bez grljenja.

Čemu se još radujem? Domaćoj hrani moje supruge.

Da li razmišljate kada ćete se vratiti na posao?

Na posao koji sam ranije radio se više nikada neću vratiti, jer sam postao svjestan mnogih stvari, rizika koje ovaj posao nosi. Uglavnom sam radio noću i toliko puta mi je život bio u pitanju. Ali, ovo zaista nisam očekivao, da se mogu zaraziti nečim, nečim što je tako grozno i što može da mi oduzme život. Znači, ovaj posao više nikada u životu neću raditi. I čak, da toliko novca više ne budem zarađivao, nema veze. Novac nije sve.

Ko je bio Vaša najveća podrška tokom ove borbe za život?

Najaveća podrška mi je bio Bog i misli na Boga i Isusa. Poslije toga sam mnogo mislio na moju mamu, koja je umrla. Znači molio sam Boga i imao sam malo nade da će se ovo sve završiti dobro, ali u to nisam puno vjerovao. 

Šta ćete sada raditi drugačije?

Čovjek postane svjestan mnogih stvari, uglavnom nekih običnih stvari, da nema smisla da juri za nekim materialim stvarima. Da je jako važna porodica, ljubav prema bližnjem, ali i takve najobičnije male stvari kao što je šetnja šumom -  jednostavno treba živjeti.

Kad Vam je bilo najgore?

Najgori su bili ti počeci kada sam se poslije14 dana probudio iz kome i postao svjestan da sam na respiratoru i da imam cijev. Da se moje izlučevine izlivaju u neku kesu. Tada, još ne možete ni da spavate, jer vas boli, ne možete da se pokrene i to je grozno i neprijatno. Pored vas umire čovjek, tu su oko njega njegova djeca, plaču i mole da se bori. To me je psihološki skroz uništilo.

Ovaj virus, to nije nikakv grip. To je nešto grozno.

Da li ste vjerovali da ćete se iz ovoga izvući?

Kada sam još bio u Krču (jedna od bolnica u Pragu) tamo je bila situacija da sam se gušio  i nisam mogao da dišem, ništa mi nije pomagalo. Bio sam u takvoj agoniji i šoku da sam u jednom trenutku molio da me skinu sa aparata. Da završim, jer to nisam mogao više da izdržim, da odustajem.

Kada ste ponovo počeli da vjerujete da se to okrenulo - prelomilo?

Govorio sam sebi da patim i ne znam kako će sve ovo da se zvrši. Ali, postao sam svjestan činjenice da kada je Isus patio i kad su ga mučili, i kad je nosio taj krst dugim putem i kad su ga razapeli, puno ljudi je na njega samo gledalo. Neki su ga gađali kamenjem. Niko mu nije pomogao, niko se nije potrudio da mu pomogne. A ja sam znao da mi ljudi pomažu. Kad mi ljudi pomažu to znači da bih mogao da uspijem, da nisam sam. To znači da (ljekari) hoće da živim, da očigledno imam šanse. Dovoljno je da se trudim i tako sam dobio nadu. 

Najbolje je bilo kasnije kada sam imao tubus u grlu spreman da se izvadi. Kada su ga izvadili, malo sam pričao kao patka, ali sam bio jako srećan. To je bio prvi momenat kada sam sebi rekao da će biti dobro.

U vašem slučau koronavirus se manifestovao u toj najgoroj formi.

Opisuje dolazak u bolnicu u susret sa konstatacijama medicinskog osoblja, pa nastavlja - Ovo vas lomi. Ovaj virus vas uništava. Ovaj virus, nije to nikakav grip. Ovo je nešto grozno.

Bilo bi lijepo kada bi se ljudi međusobno voljeli i kada se ne bi međusobno povrjeđivali i štetili jedni drugima. Ali, glavno je da čuvaju zdravlje. Da ljudi, svakog dana, svakog minuta u životu, cijene svaki izlazak sunca. Jer život, život je božiji dar.